Opasni kucni otpad i njegov uticaj


U opasni kućni otpad (Household Hazardous Waste) pre svega spadaju:
  • istrošene baterije,
  • živine svetiljke,
  • mali kućni aparati,
  • otpadna ulja i antifriz,
  • boje i rastvarači,
  • stari lekovi,
  • amalaža i ostaci kućne hemije,
  • ambalaža i ostaci preparata za negu vrta.

Prema evropskim podacima procenjuje se da on učestvuje u ukupnom komunalnom otpadu sa oko 1%, dok se kod nas taj procenat kreće i do 5%. I ako je to relativno mali udeo on predstavlja značajan aspekt u sistemu zaštite životne sredine.

Reč je o otapadu koji se odlikuje visokom bio-akumulativnošću i u ljudski organizam se apsorbuje preko kože, respiratornog i gastro-enterološkog sistema. Troškovi lečenja i smanjenje radne sposobnosti direktno utiču na smanjenje ekonomskog razvoja što je u direktnoj suprotnosti sa principima održivog razvoja.

Istovremeno, ovaj otpad kontaminira ostali komunalni otpad i značajno komplikuje i poskupljuje postupke njegovog korišćenja za druge namene kao što je recikliranje, energetsko iskorišćenje i kompostiranje. Na ovaj način direktno se ograničava mogućnost supstitucije prirodnih resursa i smanjenje emisije CO2, što je takođe u suprotnosti sa principima održivog razvoja i sprečavanja klimatskih promena.

Situacija u Srbiji


U situaciji kada se Srbija suočava sa elementarnim problemima na uspostavljanju sistema upravljanja otpadom nije potrebno raditi posebne ekspertize da bi se konstantovalo da je domaća situacija po pitanju opasnog kućnog otpada neodrživa, i da kao takva predstvavlja veliku pretnju životnoj sredini i ekološkoj i zdravstvenoj bezbednosti stanovništva. Srbija je u velikom zakašnjenju u odnosu na druge evropske države po pitanju uvođenja održivih sistema za upravljanje otpadom. Imajući ovo u vidu, nemoguće je pratiti dinamiku implementacije koje su imale druge države, već je neophodno razvijati sistem u više pravaca.

Uvođenje procedura za održivo upravljanje opasnim kućnim otpadom (household hazardous waste), preduslov je i za efikasno upravljanje komunalnim otpadom.

Aktivnosti

  • analiza postojeće prakse i anketiranje građana o njihovim iskustvima i očekivanjima.
  • u tri lokalne zajednice (Inđija,Paraćin i Ćuprija), realizovaće se i demonstracioni pilot- projekti za pojedine tokove u cilju projektovanja ekološki i ekonomski najoptimalnijih modele koji su prihvatljivi za uslove Srbije.
  • na bazi rezultata istraživanja sa terena i rezultata pilot projekta uz uvažavanje međunarodnih propisa i primera dobre sačinio bi se dokument pod nazivom "Strateški okvir za razvoj lokalnih sistema za upravljanje opasnim kućnim otpadom".Ovaj dokument bi trebao da olakša lokalnim zajednicama u Srbiji ispunjenje propisane zakonske obaveze kako na izradi lokalnih planova upravljanja otpadom, tako i na njihovoj primeni u praksi.
  • postavljanje WEB portala www.opasnikucniotpad.info sa interaktivnim elektronskim savetovalištem,
  • komunikacija putem mejling lista, ekoloških portala, elektronskog biltena
  • u cilju senzibilizacije javnosti i donosica odluka, kao i povećanja vidljivosti civilnog sektora u javnosti ceo projekat će pratiti medijske aktivnosti kroz štampane i elektronske medije, distribucija štampanih materijala i organizovanje promotivnih akcija.

Mreža

U drugom delu, projekat će se baviti identifikacijom i umrežavanjem OCD kroz stvaranje "Mreže-resurs centra za za održivo upravljanje opasnim kućnim otpadom". U tu svrhu, u saradnji sa Ministarstvom i Odborom za životnu sredinu SKGO-om, organizovaće se niz edukativnih aktivnosti kako za OCD tako i za ostale stejkholdere (opštine, JKP,mediji, biznis sektor), jer je očigledno da u Srbiji i za ovu oblast, kao i generalno za oblast zaštite životne sredine, ne postoje potrebni administrativni i ljudski kapaciteti.

Nastavak projekta


Namera je da se inicira formiranje Nacionalnog Foruma za upravljanje opasnim kućnim otpadom u Srbiji koji bi obuhvatio sve zainteresovane aktere za podršku efikasnom sistemu upravljanja

"Ovaj projekat se realizuje uz podršku programa SECTOR koji sprovodi Regionalni centar za životnu sredinu (REC).
Program finansira Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (SIDA)
"


separator

Content on this page requires a newer version of Adobe Flash Player.

Get Adobe Flash player

separator

Podržavaju nas:

ministarstvoocistimo srbiju
skgofutura Miteco